школa. Рукопис је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду.

Рукопис је 1952. године открио академик Ђорђе Сп. Радојичић у ризници српског манастира Хиландар на Светој Гори. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији, али и у Европи.  Године 1980. објављено је фототипско издање Хиландарског медицинског кодекса, а деценију касније, академик Реља В. Катић је објавио и превод текста са старословенског на савремени српски језик, са уводном студијом о историји српске средњовековне медицине. Рукопис обухвата неколико врста медицинских списа: Списи из интерне медицине, Списи о инфективним болестима, Токсиколошки списи, Спис из педијатрије, Терапијска упутства,  Спис из хирургије и Фармаколошки списи.

Списи из интерне медицине и Фармаколошки списи су најобимнији део Кодекса. Посебан значај Фармаколошких списа се огледао у садржају информација о простим и сложеним лековима (уља, масти, пилуле, мелеми и сирупи) биљног, животињског и минералног порекла, начину њихове припреме, примене и дозе за третман болести. Садржај Фармаколошких списа указује и на познавање карактеристика биљних врста, њиховог порекла, степена лековитости, начина и времена сакупљања.

Кодекс представља ризницу народних медицинских термина и прво писано дело које истовремено садржи народну и научну ботаничку терминологију, због чега се може сматрати претечом српске ботанике. Оригинални примерак Хиландарског медицинског кодекса и данас се налази у архиви манастира Хиландар, док се његово фототипско издање чува у Народној библиотеци Србије у Београду.

Изложба се састоји из три целине. Први део изложбе представља медицину старог и средњег века у свету и медицинска достигнућа бројних цивилизација током историје. У другом делу представљена је медицина средњег века у српским земљама. Такође, представљене су прве српске болнице (Хиландар и Студеница), први лекари у Србији, као и манастирска, дворска и градска медицина.

Трећу целину представља рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, чије је фототипско издање изложено у штампаном и дигиталном облику. Као засебна целина представљен је Фармаколошки спис са бројним лековитим биљкама, међу којима су многе и данас актуелне (камилица, мајчина душица, нана, алоја, пелин, коприва, рицинус и друге). Биљке су представљене у природном облику (као башта), као хербаризовани примерци и у форми ботаничких илустрација. Део изложбе је посвећен и лековима животињског и минералог порекла из збирки Природњачког музеја и Хемијског факултета у Београду.

Куриозитет изложбе су изузетно ретки, сачувани средњовековни експонати из области хирургије са подручја Србије из 15-16. века (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели итд.), из манастира Мажићи код Прибоја и Музеја Рас у Новом Пазару. Представљена је и трепанована лобања (медицински захват бушења кости лобање ради ослобађања од главобоља) из Народног музеја Кикинда. Изложба је употпуњена компонованом музиком и ексклузивним фотографијама манастира Хиландар и природе Свете Горе, аутора Александра Вл. Марковића. Изложбу прати истоимена монографска публикација, на 132 стране, рађена у колору, аутора Александре Савић и Снежане Јарић. Изложбу су дизајнирали Озарија Лашић Марковић и Небојша Васиљевић а дизајн и прелом каталога је радила Снежана Рајковић. Изложба се организује у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Музејом Рас из Новог Пазара, Манастиром Бања (код Прибоја) Православне епархије Милешево, Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске, Хемијским факултетом у Београду и Народним музејом Кикинда. Пријатељ изложбе је Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. Изложба се организује уз подршку Министарства културе Републике Србије.