Аутори:
Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја и
др Снежана Јарић, научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС)
аутор илустрација Бора Милићевић, ликовни техничар Природњачког музеја
Галерија Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5
децембар 2022 – јун 2023. године
Изложба има за циљ да представи јавности медицинска знања и праксу лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији. Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су у почетку везана за манастире и базирала су се на коришћењу бројних лековитих средстава биљног, животињског и минералног порекла. Записи о медицинској и фармаколошкој пракси вековима су чувани у бројним манастирским архивама, али у новије време, ове архиве се отварају и подаци се објављују у научним радовима. Истраживање Хиландарског медицинског кодекса је од изузетног значаја за културу и историју српске медицине, фармације и ботанике, јер расветљује бројне чињенице о том периоду историје.
Један од најпознатијих и најзаначјнијих докумената српске средњовековне медицине представља рукопис „Хиландарски медицински кодекс“ (15 – 16. век), као најкомплетнији превод велике збирке рукописа средњовековне медицинскe праксе Салерно-Монпеље
школa. Рукопис је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду.
Рукопис је 1952. године открио академик Ђорђе Сп. Радојичић у ризници српског манастира Хиландар на Светој Гори. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији, али и у Европи. Године 1980. објављено је фототипско издање Хиландарског медицинског кодекса, а деценију касније, академик Реља В. Катић је објавио и превод текста са старословенског на савремени српски језик, са уводном студијом о историји српске средњовековне медицине. Рукопис обухвата неколико врста медицинских списа: Списи из интерне медицине, Списи о инфективним болестима, Токсиколошки списи, Спис из педијатрије, Терапијска упутства, Спис из хирургије и Фармаколошки списи.
Списи из интерне медицине и Фармаколошки списи су најобимнији део Кодекса. Посебан значај Фармаколошких списа се огледао у садржају информација о простим и сложеним лековима (уља, масти, пилуле, мелеми и сирупи) биљног, животињског и минералног порекла, начину њихове припреме, примене и дозе за третман болести. Садржај Фармаколошких списа указује и на познавање карактеристика биљних врста, њиховог порекла, степена лековитости, начина и времена сакупљања.
Кодекс представља ризницу народних медицинских термина и прво писано дело које истовремено садржи народну и научну ботаничку терминологију, због чега се може сматрати претечом српске ботанике. Оригинални примерак Хиландарског медицинског кодекса и данас се налази у архиви манастира Хиландар, док се његово фототипско издање чува у Народној библиотеци Србије у Београду.
Изложба се састоји из три целине. Први део изложбе представља медицину старог и средњег века у свету и медицинска достигнућа бројних цивилизација током историје. У другом делу представљена је медицина средњег века у српским земљама. Такође, представљене су прве српске болнице (Хиландар и Студеница), први лекари у Србији, као и манастирска, дворска и градска медицина.
Трећу целину представља рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, чије је фототипско издање изложено у штампаном и дигиталном облику. Као засебна целина представљен је Фармаколошки спис са бројним лековитим биљкама, међу којима су многе и данас актуелне (камилица, мајчина душица, нана, алоја, пелин, коприва, рицинус и друге). Биљке су представљене у природном облику (као башта), као хербаризовани примерци и у форми ботаничких илустрација. Део изложбе је посвећен и лековима животињског и минералог порекла из збирки Природњачког музеја и Хемијског факултета у Београду.
Куриозитет изложбе су изузетно ретки, сачувани средњовековни експонати из области хирургије са подручја Србије из 15-16. века (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели итд.), из манастира Мажићи код Прибоја и Музеја Рас у Новом Пазару. Представљена је и трепанована лобања (медицински захват бушења кости лобање ради ослобађања од главобоља) из Народног музеја Кикинда. Изложба је употпуњена компонованом музиком и ексклузивним фотографијама манастира Хиландар и природе Свете Горе, аутора Александра Вл. Марковића. Изложбу прати истоимена монографска публикација, на 132 стране, рађена у колору, аутора Александре Савић и Снежане Јарић. Изложбу су дизајнирали Озарија Лашић Марковић и Небојша Васиљевић а дизајн и прелом каталога је радила Снежана Рајковић. Изложба се организује у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Музејом Рас из Новог Пазара, Манастиром Бања (код Прибоја) Православне епархије Милешево, Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске, Хемијским факултетом у Београду и Народним музејом Кикинда. Пријатељ изложбе је Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. Изложба се организује уз подршку Министарства културе Републике Србије.
Аутор: Борис Иванчевић, Милан Пауновић, Зоран Марковић, Сања Алабурић
Галерија Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5
30. децембар 2021 – јун 2022.
Еволуција је величанствени процес који је произвео разноврсност живог света и богатство природе на нашој планети. У том замаху стварања настали смо и ми, људи, једна од врста на разгранатом дрвету
живота.
Изложба Природњачког музеја приказује ексклузивне предмете који сведоче о првим тренуцима појаве живота на Земљи, о његовом бујању у океанима, освајању копна, развоју људских предака и њиховом преображају у савремене људе. Публика ће имати прилику да види најстарије икада пронађене фосиле настале у праокеанима пре 3,5 милијарди година, најстарије животиње, прве биљке које су се појавиле на копну. Неки од ових изузетних предмета су пронађени на територији данашње Србије.
Ова изложба је јединствена прилика да се публика упозна са кључним материјалним доказима развоја живота на Земљи и види предмете који су расветлили еволуцију људске врсте. Путем атрактивних експоната лобања, цртежа и реконструкција, приказан је еволутивни низ древних предака у еволуцији човека, дуг више од 30 милиона година. Ови експонати, набављени у претходне четири године, први пут се јавно излажу на изложби „Еволуција“. То су открића која су обликовала и одредила наш данашњи поглед на свет.
На овај начин Природњачки музеј публици открива део светске културне природњачке баштине која се може видети само у малобројним музејима света, а овом приликом и код нас. Изложени су бројни експонати: фосили строматолита из Аустралије стари око 3,5 милијарди година, најстарији доказ о присуству живих бића на Земљи, фосили првих копнених биљака пронађени у источној Србији, као и скелети данашњих животиња, који нам откривају како еволуција мења и ствара нове врсте.
О томе сведоче и фосили примата (од којих су неки откривени у Србији), као и човеколиких мајмуна и људских врста које су изумрле. Међу њима су и скелети најчувенијег аустралопитекуса Луси, откривеног у Етиопији 1974. године, затим пекиншког и неандерталског човека, али и мало познатог данашњег блиског рођака људи, бонобоа. Сви експонати су праћени оригиналним сликама и реконструкцијама могућег изгледа изумрлих биљака, животиња, гљива и предака данашњих људи, које су настале у сарадњи са биолозима, палеонтолозима и антрополозима.
Човеку је тешко да спозна огромне временске периоде геолошке историје Земље, који су ван искуства кратких живота људи, а током којих се еволуција одвија. Ипак, Природњачки музеј је на научан и стручан начин представио поуздана сведочанства о настајању врста, постанку човека и природној разноврсности. Изложба на атрактиван и сликовит начин расветљава веома комплексну теорију еволуције, али и друга важна питања: Одакле људи? Шта је живот? Шта је човек?
Изложбом „Еволуција“ Природњачки музеј завршава обележавање јубилеја 125 година од свог оснивања. Истовремено, поставља и питање ─ куда еволуција данас води људску врсту и да ли је могућ њен опстанак, док немилице нарушава природу око себе.
Изложба је едукативног карактера и намењена је свим узрастима. Свако предавање кустоса је прилагођено узрасту групе. По договору са кустосима могућа је организација тематских радионица. Изложбу прати публикација “Еволуција”, која се може купити у Галерији.
Трајање изложбе је до јуна 2022.
