Минерална блага Југославије: примерци из поклон збирке Јосипа Броза Титa
Аутори: Душица Стојановић, кустоскиња Музеја Југославије и др Александар Луковић, кустос Природњачког музеја у Београду
Сценографија изложбе и графички дизајн: Јулија Радосављевић, др Александар Луковић
Фотографија: др Александар Луковић, Гаврило Маниковић, Фото-архив Јосип Броз Тито (Музеј Југославије)
Превод на енглески: Драгана Стојановић-Бешировић
Галерија Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5, Београд
23. септембар 2024 – март 2025.
Изложба „Минерална блага Југославије: примерци из поклон збирке Јосипа Броза Тита” је настала као резултат сарадње између Природњачког музеја у Београду и Музеја Југославије. Мултидисциплинарност ове изложбе која се огледа у преплитању друштвено-политичког концепта са научним концептом једне епохе из времена послератне Југославије, пружиће вам јединствену прилику да истражите две фасцинантне димензије једне збирке. С једне стране, акценат ће бити стављен на минерале као природно богатство, а с друге стране, у фокусу ће бити друштвено-политички контекст који је обележио настанак ове колекције.
Ова јединствена збирка садржи 850 минерала, а поред изузетне минералошке вредности, експонати имају и значајну културно-историјску важност. Међу њима се истичу поклони од других државника, попут узорка месечевог тла-поклон Аполо мисије, предмети добијени поводом заседања КПЈ, као и колекције минерала добијене током посета рудницима широм социјалистичке Југославије.
Ова збирка минерала уједно представља и материјално сведочанство о спровођењу Закона о Петогодишњем плану у чијој су реализацији главну карику чинили радници, посебно они најпродуктивнији, ударници. Ова колекција минерала продубљује причу о статусу који су рудари имали у социјалистичкој Југославији.
Минерали из поклон збирке пружају јединствен увид у геолошко богатство и рударску историју бивше Југославије. Она не само да представља важне локалитете и минерале карактеристичне за сваку републику, већ и осликава развој рударске индустрије у послератном периоду. Многи од приказаних рудника данас више нису активни, што овој колекцији даје додатну историјску вредност. Такође збирка илуструје геолошку разноврсност региона, од древних палеозојских формација до млађих терцијарних лежишта.
Поред научне и историјске вредности, ова колекција има и значајан образовни потенцијал, пружајући посетиоцима прилику да се упознају са богатом геолошком баштином региона са акцентом на важност рударства у економском развоју бивше Југославије.
Изложба ће бити отворена до марта 2025. године.
Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса
Аутор: др Урош Бузуровић, кустос ботаничар
Сценографија изложбе и графички дизајн: Ања Марчетић, Биљана Совиљ
Графичка обрада и анимација: Срђан Ивановић
Стручни сарадници: др Александра Маран Стевановић (музејски саветник палеозоолог), Александар Кнежевић (Биолошки факултет, Универзитет у Београду)
Модели: Александар Стојановић (конзерватор ентомолог)
Аутор илустрација: Бора Милићевић (ликовни техничар)
Фотографије: др Урош Бузуровић , др Невена Кузмановић, проф. др Сања Ђуровић, Јелена Богосављевић
Превод на енглески: Алиса Радић
Изложба „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса“ јединствена је научно-естетска синтеза интердисциплинарних знања чији симболични корен чини биологија док се у њеној метафоричној крошњи преплићу историја, етнологија, антропологија, уметност, гастрономија и друге научне и креативне дисциплине. Ауторско дело др Уроша Бузорвића, ова изложба представља аутентични сензоријум у славу зачинских биљака, који посредством мириса, укуса и додира води посетиоца у свет чудесних моћи зачина којима су исписане неке од најузбудљивијих страница људске историје.
У правом ватромету боја и калеидоскопу облика 39 зачинских биљака, смештена је ова комплексна, а пријемчива изложба која нас упознаје са биолошким пореклом и историјатом зачина, њиховим утицајем на велика географска открића, политичке и економске успоне и падове.
Публика ће имати прилику да сазна више о митовима, предањима и веровањима везаним за зачине, али и о њиховој кључној улози у гастрономији и производњи парфема.. Маштовита поставка чији дизајн потписују Ања Марчетић и Биљана Совиљ, има нарочиту миришљаву и тактилну димензију, која омогућава посетиоцу да осети арому и структуру зачинских биљака, како оних егзотичних, тако и оних које расту на тлу наше земље.
Изложбу прати репрезентативна публикација који ауторски потписују др Урош Бузуровић и др Александра Маран Стевановић, као и низ различитих програма намењених публици свих узраста.
Покровитељ изложбе је Министарство културе Републике Србије, а добротвори нашег пројекта: Први српски шафран из Тамнича, Премијер чоколаде, Алева а.д. и Spice up Shop из Београда.
Изложба ће бити отворена до јуна 2024. године.
Природа и језик
Аутор: Драгана Вучићевић, виши кустос за едукацију
Сценографија изложбе и графички дизајн: Ања Марчетић, Биљана Совиљ
Коаутори за Мини кутак Птице мудрице: Ирена Хрибшек (орнитолог), Вања Парача (орнитолог)
Дизајн звука: Владимир Милојевић Влатрон
Аутори илустрација: Бора Милићевић (ликовни техничар), Александар Стојановић (конзерватор ентомолог), Биљана Митровић (музејски саветник).
Фотографије: Сања Алабурић (музејски саветник), Урош Бузуровић (кустос ботаничар), Ана Пауновић (музејски саветник), Александар Стојановић (конзерватор ентомолог)
Галерија Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5, Београд
26. јул 2023 – новембар 2023. године
Изложба „Природа и језик“ је мултидисциплинарна изложба мозаичке структуре, која на популаран начин сублимира више различитих области: биологију, геологију, анатомију, физику, акустику и осцилације, стручну терминологију, лексику и природу језика, књижевност, кодове, писмо, симболе и музику. Изложба на сликовит начин приближава: језик природе и математичких правилности у природи; начине комуникације међу живим бићима, укључујући коришћење мириса, феромона и боја; како настају говор и глас на основу грађе мишићног органа, језика, и усне дупље; како се преносе информације међу људима, животињама и биљкама, али и ћелијама, као и многе друге феномене у природи.
Изложба је подељена у пет тематских целина и на популаран начин обједињује наизглед различита поља природних и друштвених наука у циљу едукације публике, развијања еколошке свести и спознаје значаја очувања Природе и Планете. Илустрована је бројним и атрактивним експонатима из богатих збирки Природњачког музеја, међу којима су
минерали (оливин, мусковит, гетит итд.); фосили хипариона, пећинског медведа и јелена мегацероса; пужеви и шкољке (Јакобова капица, коњско копито, пуж бачвар и др.); експонати птица (утва златокрила, пчеларица, тетреб, паун, славуј, сиви соко, кукумавка и др.); рибе (морски коњиц, веслонос, морски пас, чекићара); бројни инсекти, гмизавци, крупни сисари (вук, рис и др.) и хербарски материјал (бор, јасен, храст, сладун). На изложби ће први пут бити приказани атрактивни експонати као што су женка лава, женка медведа, арктички вук, бели паун, поједине птице (ластавицa, чавка), као и бројне инсекатске врсте.
Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина
Аутори:
Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја и
др Снежана Јарић, научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС)
аутор илустрација Бора Милићевић, ликовни техничар Природњачког музеја
Галерија Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5
децембар 2022 – јун 2023. године
Изложба има за циљ да представи јавности медицинска знања и праксу лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији. Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су у почетку везана за манастире и базирала су се на коришћењу бројних лековитих средстава биљног, животињског и минералног порекла. Записи о медицинској и фармаколошкој пракси вековима су чувани у бројним манастирским архивама, али у новије време, ове архиве се отварају и подаци се објављују у научним радовима. Истраживање Хиландарског медицинског кодекса је од изузетног значаја за културу и историју српске медицине, фармације и ботанике, јер расветљује бројне чињенице о том периоду историје.
Један од најпознатијих и најзаначјнијих докумената српске средњовековне медицине представља рукопис „Хиландарски медицински кодекс“ (15 – 16. век), као најкомплетнији превод велике збирке рукописа средњовековне медицинскe праксе Салерно-Монпеље
школa. Рукопис је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду.
Рукопис је 1952. године открио академик Ђорђе Сп. Радојичић у ризници српског манастира Хиландар на Светој Гори. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији, али и у Европи. Године 1980. објављено је фототипско издање Хиландарског медицинског кодекса, а деценију касније, академик Реља В. Катић је објавио и превод текста са старословенског на савремени српски језик, са уводном студијом о историји српске средњовековне медицине. Рукопис обухвата неколико врста медицинских списа: Списи из интерне медицине, Списи о инфективним болестима, Токсиколошки списи, Спис из педијатрије, Терапијска упутства, Спис из хирургије и Фармаколошки списи.
Списи из интерне медицине и Фармаколошки списи су најобимнији део Кодекса. Посебан значај Фармаколошких списа се огледао у садржају информација о простим и сложеним лековима (уља, масти, пилуле, мелеми и сирупи) биљног, животињског и минералног порекла, начину њихове припреме, примене и дозе за третман болести. Садржај Фармаколошких списа указује и на познавање карактеристика биљних врста, њиховог порекла, степена лековитости, начина и времена сакупљања.
Кодекс представља ризницу народних медицинских термина и прво писано дело које истовремено садржи народну и научну ботаничку терминологију, због чега се може сматрати претечом српске ботанике. Оригинални примерак Хиландарског медицинског кодекса и данас се налази у архиви манастира Хиландар, док се његово фототипско издање чува у Народној библиотеци Србије у Београду.
Изложба се састоји из три целине. Први део изложбе представља медицину старог и средњег века у свету и медицинска достигнућа бројних цивилизација током историје. У другом делу представљена је медицина средњег века у српским земљама. Такође, представљене су прве српске болнице (Хиландар и Студеница), први лекари у Србији, као и манастирска, дворска и градска медицина.
Трећу целину представља рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, чије је фототипско издање изложено у штампаном и дигиталном облику. Као засебна целина представљен је Фармаколошки спис са бројним лековитим биљкама, међу којима су многе и данас актуелне (камилица, мајчина душица, нана, алоја, пелин, коприва, рицинус и друге). Биљке су представљене у природном облику (као башта), као хербаризовани примерци и у форми ботаничких илустрација. Део изложбе је посвећен и лековима животињског и минералог порекла из збирки Природњачког музеја и Хемијског факултета у Београду.
Куриозитет изложбе су изузетно ретки, сачувани средњовековни експонати из области хирургије са подручја Србије из 15-16. века (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели итд.), из манастира Мажићи код Прибоја и Музеја Рас у Новом Пазару. Представљена је и трепанована лобања (медицински захват бушења кости лобање ради ослобађања од главобоља) из Народног музеја Кикинда. Изложба је употпуњена компонованом музиком и ексклузивним фотографијама манастира Хиландар и природе Свете Горе, аутора Александра Вл. Марковића. Изложбу прати истоимена монографска публикација, на 132 стране, рађена у колору, аутора Александре Савић и Снежане Јарић. Изложбу су дизајнирали Озарија Лашић Марковић и Небојша Васиљевић а дизајн и прелом каталога је радила Снежана Рајковић. Изложба се организује у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Музејом Рас из Новог Пазара, Манастиром Бања (код Прибоја) Православне епархије Милешево, Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске, Хемијским факултетом у Београду и Народним музејом Кикинда. Пријатељ изложбе је Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. Изложба се организује уз подршку Министарства културе Републике Србије.
ЕВОЛУЦИЈА
Аутор: Борис Иванчевић, Милан Пауновић, Зоран Марковић, Сања Алабурић
Галерија Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5
30. децембар 2021 – јун 2022.
Еволуција је величанствени процес који је произвео разноврсност живог света и богатство природе на нашој планети. У том замаху стварања настали смо и ми, људи, једна од врста на разгранатом дрвету
живота.
Изложба Природњачког музеја приказује ексклузивне предмете који сведоче о првим тренуцима појаве живота на Земљи, о његовом бујању у океанима, освајању копна, развоју људских предака и њиховом преображају у савремене људе. Публика ће имати прилику да види најстарије икада пронађене фосиле настале у праокеанима пре 3,5 милијарди година, најстарије животиње, прве биљке које су се појавиле на копну. Неки од ових изузетних предмета су пронађени на територији данашње Србије.
Ова изложба је јединствена прилика да се публика упозна са кључним материјалним доказима развоја живота на Земљи и види предмете који су расветлили еволуцију људске врсте. Путем атрактивних експоната лобања, цртежа и реконструкција, приказан је еволутивни низ древних предака у еволуцији човека, дуг више од 30 милиона година. Ови експонати, набављени у претходне четири године, први пут се јавно излажу на изложби „Еволуција“. То су открића која су обликовала и одредила наш данашњи поглед на свет.
На овај начин Природњачки музеј публици открива део светске културне природњачке баштине која се може видети само у малобројним музејима света, а овом приликом и код нас. Изложени су бројни експонати: фосили строматолита из Аустралије стари око 3,5 милијарди година, најстарији доказ о присуству живих бића на Земљи, фосили првих копнених биљака пронађени у источној Србији, као и скелети данашњих животиња, који нам откривају како еволуција мења и ствара нове врсте.
О томе сведоче и фосили примата (од којих су неки откривени у Србији), као и човеколиких мајмуна и људских врста које су изумрле. Међу њима су и скелети најчувенијег аустралопитекуса Луси, откривеног у Етиопији 1974. године, затим пекиншког и неандерталског човека, али и мало познатог данашњег блиског рођака људи, бонобоа. Сви експонати су праћени оригиналним сликама и реконструкцијама могућег изгледа изумрлих биљака, животиња, гљива и предака данашњих људи, које су настале у сарадњи са биолозима, палеонтолозима и антрополозима.
Човеку је тешко да спозна огромне временске периоде геолошке историје Земље, који су ван искуства кратких живота људи, а током којих се еволуција одвија. Ипак, Природњачки музеј је на научан и стручан начин представио поуздана сведочанства о настајању врста, постанку човека и природној разноврсности. Изложба на атрактиван и сликовит начин расветљава веома комплексну теорију еволуције, али и друга важна питања: Одакле људи? Шта је живот? Шта је човек?
Изложбом „Еволуција“ Природњачки музеј завршава обележавање јубилеја 125 година од свог оснивања. Истовремено, поставља и питање ─ куда еволуција данас води људску врсту и да ли је могућ њен опстанак, док немилице нарушава природу око себе.
Изложба је едукативног карактера и намењена је свим узрастима. Свако предавање кустоса је прилагођено узрасту групе. По договору са кустосима могућа је организација тематских радионица. Изложбу прати публикација “Еволуција”, која се може купити у Галерији.
Трајање изложбе је до јуна 2022.
