Obaveštavamo vas da će izložba Prirodnjačkog muzeja „Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu“, autora Aleksandre Savić, muzejskog savetnika, biti na gostovanju u Narodnom muzeju Aranđelovac tokom maja i juna 2023. godine. Izložba će biti otvorena 16. maja 2023. godine u izložbenom prostoru Narodnog muzeja Aranđelovac u19 sati. Na otvaranju će govoriti Zorica Stopić Petrović, viši kustos  Narodnog muzeja Aranđelovac i Aleksandra Savić, autorka izložbe i muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Gostovanje izložbe u Aranđelovcu se realizuje po deveti put u muzejima Srbije. Na izložbi će biti predstavljena Etiopija kao postojbina kafe, priča o kafi kroz istoriju njene proizvodnje i prerade, priča o evropskim i beogradskim kafedžinicama, osnovni tipovi pripreme kafe, kofein, najraznovrsniji ukusi kafe, kao i mnoge druge zanimljivosti.

Posetioci će biti u prilici da saznaju kako je kafa dospela u Evropu, kako je prva kafedžinica u Evropi otvorena u Beogradu, zašto su ljubitelji kafe kažnjavani batinanjem, kako se kafa prvo koristila prvo kao versko piće, a zatim kao lek; zašto je kafa tokom istorije bila zabranjivana, zašto su se žene u Engleskoj bunile protiv kafe, šta je to pergament kafa itd.

Na izložbi će biti predstavljeni i modeli ploda i semena kafa arabike, robuste i liberike. Posetioci će imati priliku da vide prepariranu životinju – azijsku cibetku koja se hrani plodovima kafe, a koja stvara najskuplju kafu na svetu – kopi luvak. Putem autentičnih šoljica iz Srbije i raznih krajeva sveta biće predstavljen ritual ispijanja kafe u svetu. Deo izložbe je posvećen i običajima posluživanja kafe u Srbiji, kao i našem tradicionalnom posluženju: kafa, slatko i voda.

Izložbu prati i publikacija «Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu» autora Aleksandre Savić, u izdanju Prirodnjačkog muzeja.

Kafa je biljka bez koje bi naš život, sasvim izvesno, bio manje uzbudljiv.

Kafa, okrepljujući napitak bez kojeg ne možemo da započnemo dan, predstavlja mnogo više od sredstva za razbuđivanje. Ona je vekovima ali i danas sinonim za uživanje i inspiraciju, bez obzira da li je pijemo sami ili u društvu.

Poziv: „hajdemo na kafu“ predstavlja fenomen zbližavanja prepoznatljiv u gotovo svim krajevima sveta i u svim oblastima života, od poslovnog, društvenog, preko privatnog i porodičnog. Kafa je uvek izgovor za viđanje sa prijateljima, povod za relaksaciju, kao i sredstvo koje nas drži budnim tokom radnog dana i povećava našu produktivnost. Kafa je postala deo supkulture koja nas svakodnevno okružuje.

Zašto je kafa toliko značajna? Kao hrana ima veoma malu nutritivnu vrednost, ona nije osnovna životna namirnica i bez nje se svakako može. Ipak, u svetu se svakog dana popije barem 2,5 milijardi šoljica kafe, a godišnje preko 400 milijardi šoljica, što je otprilike ravno količini vode koja za pola sata protekne rekom Misisipi.

Uloga kafe mnogo je veća nego što možemo da pretpostavimo. Od prvog putovanja iz Etiopije na Arabijsko poluostrvo, preko Crvenog mora, zrno kafe je imalo višestruku ulogu u oblikovanju istorije sveta. Priča o kafi je priča i o migracijama, religiji, ropstvu, krijumčarenju, revolucijama, ratovima, druženju ali i ljubavi. Tokom dramatične istorije

često je bila uzrok sukoba i predmet zabrane mnogih vladara, nedozvoljeno piće, strogo čuvana tajna, lek ili stimulans za one povlašćene. Jednima je predstavljala bogatstvo, a drugima nevolju.  Danas je dostupna svima i konzumira se u mnogo različitih i maštovitih oblika. 

Malo je poznato da je kafa jedan od najznačajnijih trgovinskih proizvoda na svetu, odmah posle nafte. Kafa ima medicinski i farmaceutski značaj, ali može da bude i rizična za zdravlje. Kofein, alkaloid iz kafe, smatra se najpopularnijom i legalnom „drogom“ na svetu.  

Proizvodnja kafe u svetu danas je povezana i sa mnogim tabu-temama, kao što su socijalna nejednakost, izrabljivanje jeftine radne snage, kao i degradacija biodiverziteta sečenjem tropskih šuma zbog širenja plantaža kafe. Jedna od sve aktuelnijih tema danas je i organska proizvodnja kafe u svetu.