Када је Јосиф Панчић пре 180. година дошао у Србију, флора и фауна Кнежевине Србије били су мало познати и нама и свету. Чекајући да добије посао лекара у Јагодини, није дангубио у Београду. Започео је истраживање биљног света Београда и околине, а касније га, са својим лицејцима, проширио и по целој Србији. Захваљујући Јосифу Панчићу (1814-1888) постављени су темељи ботанике, зоологије и екологије код нас.
„Стазама Јосифа Панчића“, које нису зарасле ни након сто и више година, Природњачки музеј у Београду је повео студенте природних наука на једнодневну стручну праксу у околину Београда. Под менторством мр Верице Стојановић и искусног тима кустоса ботаничара, орнитолога, мамалиолога и петролога, реализован је програм који је обухватао упознавање студената са методама теренског истраживања, као и са принципима научне и музеолошке обраде прикупљеног материјала и података у збиркама музеја (други дан праксе се обавља у просторијама Музеја у Његошевој 51).
У сарадњи са управљачем Заштићеног станишта „Глинара“ (Вишњица, Милићево брдо) студенти су имали прилику да упознају специфичности овог подручја и његов значај у погледу очувања заштићених биљних и животињских врста у непосредној близини града.
За стручну праксу „Стазама Јосифа Панчића“ се пријавило 95 студената Биолошког, Пољопривредног, Шумарског, Фармацеутског и Географског факултета Уни верзитета у Београду и Новом Саду.
Радујемо се следећој години и новим термина стручне праксе.