Гостујућа изложба Природњачког музеја у Београду „Сурлаши – дивови из наше геолошке прошлости“, чији су аутори Сања Алабурић, виши кустос, др Зоран Марковић, музејски саветник и Милош Миливојевић, виши препаратор, отворена је 11. марта 2020. у Галерији Народног музеја Краљево у Краљеву.
При помену „сурлашаˮ вероватно се прво помисли на данашњег афричког или азијског слона, евентуално мамута. Међутим, они су само потомци групе сисара чији су фосилни остаци део процеса који је трајао милионима година. Од релативно малих животиња еволуцијом су постали најкрупнији копнени сисари. Све до проналаска комплетних скелета, представа о тим животињама била је нејасна, а понекад и гротескна. Њихове лобање и крупне кости људи су доживљавали као делове киклопа или других митских бића. Захваљујући бројним фосилним остацима у природњачким збиркама широм света, данас знамо довољно да можемо успешно да реконструишемо њихов изглед.
На изложби су приказани оригинални делови скелета сурлаша из збирки Природњачког музеја и Народног музеја Краљево (зуби, доње и горње вилице) чији су фосилни остаци откривени на територији Србије и Македоније. Поставка је графички обогаћена крупним илустрацијама сурлаша, као и фотографијама са ископавања комплетног скелета кикиндског мамута који је откривен 1996. године. Стотине делова скелета мамута и других сурлаша на нашој територији доказ су да су ове животиње у великом броју насељавале подручје Србије. Ова област је још увек неистражена и очекују се нови научни налази у будућности, а осим научне и музеолошке важности, фосили су занимљиви и широј јавности.
