Након завршетка стручног скупа „100 година Паратетиса (Ласкарев, 1924) – Концептуална историја и савремени изазови“, неколико колега учесника, искористила је наредне дане за упознавање са материјалом из збирки Природњачког музеја у Београду. Договорена је и будућа сарадња између појединаца и Установа.

Др Имре Магјар и Данијел Потка из Природњачког музеја у Будимпешти своје интересовање су усмерили на фосилние мекушце из Студијске збирке академика Петра Стевановића, и то нарочито на шкољке из фамилије Cardiidae и гастроподски род Valenciennius.

Др Павел Фролов палеонтолог из Геолошког института Руске академије науке у Москви прегледао је Студијску збирку фосилних мекушаца Косова и Метохије -Велимира Милошевића. Пажњу је усмерио на гастроподске врсте родова вивипарус и косовија (Viviparus и Kosovia), као и за преглед бројних примерака различитих врста речне шкољке рода Unio.

Др Алексеј Тесаков, такође из Геолошког института Руске академије наука, као веома добар познавалац плиоценске фауне ситних сисара, изузетно је био заинтересован за бројне остатке са локалитета Риђаке. Договорен је даљи заједнички рад на материјалу током његове дуже посете Београду почетком пролећа наредне године.

Др Олег Мандић из Природњачког музеја у Бечу, и Катја Мужек докторанд Геолошког института у Загребу, прегледали су малаколошки материјал из бушотина са локалитета Костолац. Пошто су њихова истраживања везана за миоценску фауну инвертебрата, у наредном периоду предложено је да током боравка прегледају и Студијску збирку Надежде Крстић која садржи богату фауну остракода из Панонског басена.

Др Невена Андрић-Томашевић и докторанд Роберт Шамарија из Технолошког института у Карлсруеу су са др Зораном Марковићем уговорили сарадњу на будућем међународном и мултиинституцијалном геолошком Пројекту.

Припремили: др Биљана Митровић, др Зоран Марковић.