Novo u Prirodnjačkom muzeju

Zbirke Prirodnjačkog muzeja su nedavno postale bogatije za vrednu rekonstruisanu fosilnu lobanju drevnog pretka današnjih ljudi, čuvenog australopitekusa. Reč je vernoj replici fosila otkrivenog u Africi, jednoj od prvih karika u bogatom nizu čovekolikih predaka današnjih ljudi.
Australopithecus afarensis živeo je pre između 4 i 3,2 miliona godina u istočnoj Africi. Pripadnici ove vrste su bili niskog, zdepastog izgleda, sa rukama i nogama sličnijim majmunskim nego modernom čoveku. Vilice su im bile izrazito snažne, sa velikim zubima. Poput modernih gorila, bili su polno dimorfni; drugim rečima, mužjaci su bili veći od ženki. Najpoznatiji primerak ove vrste je Lusi.
Otkriveno je da je njihov mozak, iako po obliku veoma nalik majmunskom, imao karakteristiku poput ljudskog – da raste tokom dugog vremenskog perioda. To ukazuje na dugo učenje tokom detinjstva i plastičnost mozga, te da su njihovi mladunci duže bili upućeni na roditelje, kao što je slučaj kod čoveka. Takođe i da ova karakteristika ima duboke evolutivne korene. Ona je od velikog značaja za ljudsko mišljenje i društveno ponašanje. Takođe, upoređujući lobanje i karlice fosilnih nalaza, istraživači su došli do zaključka da je australopitekusu bila neophodna pomoć prilikom porođaja, što implicira postojanje društvenog načina života i još jedne čovekolike osobine.
Osim zainteresovanih stručnjaka, verujemo da će se uskoro ukazati prilika da se i publika javno sretne „oči u oči“ sa ovim eksponatom.