Збирке Природњачког музеја су недавно постале богатије за вредну реконструисану фосилну лобању древног претка данашњих људи, чувеног аустралопитекуса. Реч је верној реплици фосила откривеног у Африци, једној од првих карика у богатом низу човеколиких предака данашњих људи.
Australopithecus afarensis живео је пре између 4 и 3,2 милиона година у источној Африци. Припадници ове врсте су били ниског, здепастог изгледа, са рукама и ногама сличнијим мајмунским него модерном човеку. Вилице су им биле изразито снажне, са великим зубима. Попут модерних горила, били су полно диморфни; другим речима, мужјаци су били већи од женки. Најпознатији примерак ове врсте је Луси.
Откривено је да је њихов мозак, иако по облику веома налик мајмунском, имао карактеристику попут људског – да расте током дугог временског периода. То указује на дуго учење током детињства и пластичност мозга, те да су њихови младунци дуже били упућени на родитеље, као што је случај код човека. Такође и да ова карактеристика има дубоке еволутивне корене. Она је од великог значаја за људско мишљење и друштвено понашање. Такође, упоређујући лобање и карлице фосилних налаза, истраживачи су дошли до закључка да је аустралопитекусу била неопходна помоћ приликом порођаја, што имплицира постојање друштвеног начина живота и још једне човеколике особине.
Осим заинтересованих стручњака, верујемо да ће се ускоро указати прилика да се и публика јавно сретне „очи у очи“ са овим експонатом.