MINERALIS – Пелагонијски масив је тематска научно-едукативна изложба која представља геолошко богатство Пелагонијског масива кроз пажљиво одабране минералне примерке, геолошке карте и фотографије локалитета. Изложба показује да су минерали присутни свуда око нас – у планинама, поред река и језера, на пољима, али и дубоко испод земље, где се експлоатишу у површинским и подземним рудницима. Посетиоци имају ретку прилику да разгледају минерале који се деценијама чувају у музејским збиркама и да, кроз њих, открију геолошку историју Пелагонијског масива – записану у стенама и минералима као сведоцима процеса који су обликовали Земљу током више од милијарду година.

Назив изложбе „MINERALIS“ потиче од латинске речи mineralis, којом се означава нешто што припада руднику или потиче из Земљине коре. Управо зато изложба представља симболично путовање кроз свет минерала – од њиховог настанка у дубинама Земље, преко њиховог откривања у природи, до научног проучавања и чувања у музејским збиркама.

Шта је Пелагонијски масив?

• Пелагонијски масив једна је од најстаријих и најзначајнијих геотектонских јединица у Републици Северној Македонији и представља остатак прекамбријске Земљине коре.
• Познат је и под називом Пелагонијски хорст-антиклиноријум. Заузима око 16% територије државе и простире се јужно од Скопља, у субмеридијанском правцу, у дужини од око 120 km и просечној ширини од око 40 km.
• На овом простору распрострањене су магматске и метаморфне стене старости веће од милијарду година.
• Појам „Пелагонијски масив“ први пут је у геолошку литературу увео аустријско-немачки геолог Франц Космат 1924. године, чиме је ова геолошка јединица добила своје место у савременој геолошкој науци.

Геолошко богатство

Изложба представља бројне минералне примерке са различитих локалитета Пелагонијског масива, који сведоче о његовој изузетној минералошкој разноврсности. Међу њима се издвајају:

• македонски рубин – црвена варијанта корунда, по којој је Македонија препознатљива;
• кварц – један од најраспрострањенијих минерала на Земљи;
• флуорит – минерал који може да флуоресцира под ултраљубичастом светлошћу;
• кијанит – редак минерал различите тврдоће у различитим правцима;
• графит – минерал који се користи за израду оловака;
• хематит – минерал који оставља карактеристичан црвени траг;
• рутил – значајна руда за добијање титанијума;
• калцит – минерал који образује сталактите и сталагмите у пећинама;
• ферикоронадит – релативно нова минерална врста, откривена у околини села Нежилово код Велеса;
• епидот, титанит, амазонит, актинолит, барит, дијаспор и друге ретке минералне врсте.

Значај изложбе

• представља геодиверзитет и минералошко богатство Пелагонијског масива;
• приказује настанак, особине и примену минерала у природи и свакодневном животу;
• истиче допринос Франца Космата у дефинисању и проучавању Пелагонијског масива.

Зашто „MINERALIS“?

Минерали су природни сведоци геолошке историје Земље. Изложба MINERALIS – Пелагонијски масив приближава их јавности, откривајући њихову лепоту, научну вредност и значај за природно наслеђе Северне Македоније.

ФОСИЛОРАМА је уметничко-научна и инспиративна изложба сачињена од модела фосилних животиња старих око 9 милиона година. Модели су израђени од стиропора, гипса и епоксидне смоле. Будући да су фосили сами по себи јединствени и чувају се у музејским збиркама, ова изложба омогућава да се њихова прича приближи широј јавности.

Шта је пикермијска фауна?

• Пикермијска фауна је назив за фосилне остатке животиња из касног миоцена.
• Име потиче од грчког локалитета Пикерми, где су овакви фосили први пут откривени.
• Карактеристична је по томе што су животиње веома сличне данашњим афричким врстама – слоновима, носорозима, жирафама, антилопама, хијенама и мајмунима.

Пикермијска фауна у Северној Македонији представља једно од најзначајнијих палеонтолошких открића у региону. Потиче из периода касног миоцена, старог око 9 милиона година, и обухвата фосиле жирафа, носорога, хипариона, антилопа и других животиња сличних данашњој афричкој саванској фауни.

Значај

• сведочи о некадашњим биогеографским везама између континената;
• потврђује да су копна некада била повезана, што је омогућавало миграције животиња;
• показује да је Северна Македонија део ширег балканског подручја богатог налазиштима пикермијске фауне;
• фосилни остаци причају узбудљиву причу о прошлости Северне Македоније, која је пре више милиона година изгледала потпуно другачије него данас – клима је била тропска, а простор су испуњавала бројна језера која више не постоје;
• најкарактеристичнији период је крај миоцена – туролијум (пре око 9–5,3 милиона година), познат као „ера сисара“.

Најзначајнија открића

• Sivatherium garevskii – нова врста жирафе, први пут забележена у Европи, која указује на везу између Европе, Азије и Африке;
• Deinotherium gigantissimum – џиновски мастодонт, сродник данашњих слонова;
• Hipparion sp. – тропрсти коњ, типичан представник миоценске фауне;
• Adcrocuta eximia – изумрла хијена;
• Parabos cordieri – праисторијско говече;
• Yoshi garevskii – јединствени фосилни гепард и друге значајне врсте.

Изложба је употпуњена црно-белим документарним фотографијама са ископавања пикермијске фауне, које дочаравају ток палеонтолошких истраживања и откривања ових драгоцених налаза.