Позивамо Вас да медијски испратите отварање нове изложбе Природњачког музеја у Галерији Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5, Београд

„У камену светлости траг“

у суботу, 3. јула 2021. године у 19 часова.

Ауторка изложбе: проф. др Кристина Шарић, 

Рударско-геолошки факултет Београдског универзитета

Поздравну реч одржаће г-дин Славко Спасић, в.д. директора музеја, а о изложби ће говорити ауторка, проф. др Кристина Шарић. 

Изложбу ће отворити г-дин Адријан Фајкс, директор Аустријског културног форума.

Природњачки музеј у Београду, у сарадњи са Рударско-геолошким факултетом Универзитета у Београду и Аустријским културним форумом Београд, уз подршку  Аустријске амбасаде у Београду и Монтан универзитета у Леобену (Аустрија), представљају изложбу У камену светлости траг, аутора проф. др Кристине Шарић са Рударско-геолошког факултета. Сарадници на изложби су: Адријан Фајкс, директор Аустријског културног форума, Ханс-Јирген Гавлик и Татјана Милић Бабић, виши кустос петролог Природњачког музеја у Београду.

Изложба је организована поводом 150 година српско-аустријског истраживања које је довело до настанка геолошке карте Србије.

Изложба У камену светлости траг позива на два паралелна путовања.

Прво путовање је времепловом кроз 150 година српско-аустријског истраживања које је довело до настанка геолошке карте Србије, што је омогућило до данас боље разумевање геологије Алпа и Динарида и сталне размене знања и истраживача из области геолошких наука између Србије и Аустрије. 

Друго путовање, на коме пратимо пут светлости кроз камен, омогућила је аустријска донација Рударско-геолошком факултету у Београду поларизационог микроскопа за пропуштену светлост 2002. године. Када камен исечемо у виду веома танке плочице, коју потом полирамо истањујући је до дебљине од само неколико стотих делова милиметра, он „оживи” – постаје прозиран, тако да многи његови минерали почну да пропуштају светлост кроз себе, откривајући тајанствену лепоту камена. Да бисмо уживали у тој појави, поред те танке плочице коју зовемо петрографски препарат, потребан нам је још и поларизациони микроскоп за пропуштену светлост. На њему се испитују оптичка својства минерала настала проласком линеарно поларисане светлости кроз њих, која се трајно бележе на фотомикрографијама. 

Ове чудесне слике не пружају само информације о геологији; такође их вреди посматрати као уметничка дела природе, као минијатуре у којима се време кристализовало и захваљујући којима се на врло јединствен начин може ступити у дијалог са људским постојањем, нераскидиво везаним за камен.

Изложба ће бити обогаћена јединственим експонатима стена из Збирке стена Природњачког музеја у Београду, међу којима ће бити изложене: микашист са гранантом; фонолит – веома ретка стена код нас и у свету, са подручја Београда; бигар – стена која настаје у хладној слатководној средини облагањем калцијум карбоната око делова биљака; као и примерци природног декоративног камена пореклом из Србије и Београда, међу којима су – габро са лабрадором, травертин, органогени кречњаци и мермер. 

Природњачки музеј је један од најстаријих музеја у Србији. Ове године обележава престижни јубилеј – 125 година од његовог оснивања. У Музеју се данас чува 125 збирки са преко 1,6 милиона примерака стена, минерала, фосила, биљака, гљива, животиња, ловачких трофеја и ловачког оружја. Збирке представљају огромну културну и научну базу, а у оквиру њих се налази неколико стотина холотипова и уникатних примерака, по чему је музеј посебно значајан. Серијом догађаја, изложби, публикација и дигиталних програма, Музеј обележава овај значајан јубилеј.

Фотографија стене снимљена поларизационим микроскопом

Магматска стена: дијабаз (Ждраљица, Крагујевац); укрштени николи; дужа ивица снимка 6 mm. Аутор форографије др. Кристина Шарић.