Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу
02/03/2018

Саопштење са конференцијe за медије - Тема: Нађена нова врста слепог миша у Србији



У петак, 2. марта 2018. у Природњачком музеју у Београду одржана je конференција за медије поводом открића и објављивања научних података о новој врсти слепог миша у Србији, средоземног репаша (Tadarida teniotis) на локалитету Власинског језера.

На конференцији су говорили: др Милан Пауновић, музејски саветник, директор Природњачког музеја; Бранка Пејић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Ивана Будински из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ и Бранко Карапанџа из агенције FAUNA C&M.

Средоземни репаш је 31. врста слепог миша нађена у Србији. Његово присуство у Србији је било очекивано и најављивано, али је први налаз забележен тек недавно, после интензивне теренске истраживачке потраге. Дана 18. октобра 2017. године на локалитету Власина Стојковићева у оквиру предела изузетних одлика Власина, уз помоћ ултразвучног детектора регистровано је оглашавање примерка средоземног репаша. Анализом звучног записа недвосмислено је утврђено да се ради о овој врсти.
Налаз нове врсте слепог миша у Србији је забележен у оквиру теренског рада на пројекту Природњачког музеја у Београду „Мониторинг популација и склоништа слепих мишева у Србији“ који суфинансира Министарство заштите животне средине. Овај налаз забележила је члан пројектног тима Бранка Пејић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Први налаз је управо публикован у Гласнику Природњачког музеја.
Средоземни репаш је типична медитеранска врста и један од највећих слепих мишева Европе. То је робустан слепи миш из породице репаша Molossidae. Има карактеристичне велике и широке уши које су спојене у основи и усмерене унапред изнад широке набране и наборане њушке. Крила су веома дуга и уска. Репна летна мембрана је кратка, при чему око једне половине репа није обухваћено њоме. Имају веома специфичан мирис који је описан као мешавина мошуса и лаванде.
Фактори угрожавања ове врсте су узнемиравање и губитак склоништа у зградама, употреба пестицида и страдање од ветрогенератора. Мере заштите су очување отворених екосистема (ловне територије), смањење употребе пестицида и заштита познатих колонија у литицама. Врста је заштићена у оквиру Бернске и Бонске конвенције, као и Директиве Европске Уније о стаништима и врстама, док је на светској IUCN Црвеној листи врста сврстан у нижу категорију угрожености – последња брига. У Србији нема статус, јер до сада није било налаза, али се очекује да буде сврстана у категорију строго заштићених дивљих врста.


Taдарида презентација .ППТ

Реалан снимак без детектора

Снимак са детектором за слепе мишеве