Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу
28/02/2018

Позив на конференцију за медије Тема: Нађена нова врста слепог миша у Србији



Поштовани,

Позивамо Вас да присуствујете конференцији за медије у петак, 2. марта 2018. године са почетком у 11 часова у згради Природњачког музеја у Београду, Његошева 51.

На конференцији ће први пут бити објављени научно значајни подаци о налазу нове врсте слепог миша у Србији, средоземног репаша (Tadarida teniotis).
На конференцији ће говорити:

• Др Милан Пауновић, музејски саветник, директор Природњачког музеја, кустос за збирке сисара;
• Бранка Пејић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја;
• Ивана Будински из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“;
• Бранко Карапанџа из агенције FAUNA C&M.
________________________________________

Средоземни репаш је 31. врста слепог миша нађена у Србији. Његово присуство у Србији је било очекивано и најављивано, али је први налаз забележен тек недавно, после интензивне теренске истраживачке потраге. Дана 18. октобра 2017. године на локалитету Власина Стојковићева у оквиру предела изузетних одлика Власина, уз помоћ ултразвучног детектора регистровано је оглашавање примерка средоземног репаша. Анализом звучног записа недвосмислено је утврђено да се ради о овој врсти.
У Србији је до сада било познато 30 врста слепих мишева. За још пет врста се сматрало да је њихово присуство могуће, међу њима и средоземног репаша. О овој врсти у Србији писали су још ЈОСИФ ПАНЧИЋ (1869) и ЛАЗАР ДОКИЋ (1883). Они су је помињали у својим листама врста, али без навођења било каквог конкретног локалитета, нити датума наласка. ПАНЧИЋ је у свом чланку Фауна Кнежевине Србије из 1869. године изнео само кратак коментар и питање: „У јужној Европи, да ли и код нас?“ Нови налази припадника ове врсте се очекују на стеновитим локалитетима термофилних клисура и кањона планинских предела источне, западне и јужне Србије, као и на одговарајућим вертикалним или веома стрмим стенама са много пукотина на вишим и високим планинама.
Налаз нове врсте слепог миша у Србији је забележен у оквиру теренског рада на пројекту Природњачког музеја у Београду „Мониторинг популација и склоништа слепих мишева у Србији“ који суфинансира Министарство заштите животне средине. Овај налаз забележила је члан пројектног тима Бранка Пејић из Института за биолошка истраживања „Синиша


Станковић“, стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Први налаз је управо публикован у Гласнику Природњачког музеја.
________________________________________
Средоземни репаш је типична медитеранска врста и један од највећих слепих мишева Европе. То је робустан слепи миш из породице репаша Molossidae. Има карактеристичне велике и широке уши које су спојене у основи и усмерене унапред изнад широке набране и наборане њушке. Крила су веома дуга и уска. Репна летна мембрана је кратка, при чему око једне половине репа није обухваћено њоме. Имају веома специфичан мирис који је описан као мешавина мошуса и лаванде.
Tadarida teniotis је претежно палеарктичка врста, врло честа у Средоземљу, од обала мора до високих планина. Свој плен, инсекте, лови изнад шума, шумских засада и маслињака, али и изнад водених површина, градова и агроекосистема, обично 10-50 м изнад земље. Уобичајена склоништа ове врсте су пукотине у високим неприступачним литицама и одсецима у планинама, али често и у урбаним срединама, где као склоништа користе пукотине у мостовима и грађевинама, а могу се наћи и у пећинама и пукотинама у стаблима.
Фактори угрожавања ове врсте су узнемиравање и губитак склоништа у зградама, употреба пестицида и страдање од ветрогенератора. Мере заштите су очување отворених екосистема (ловне територије), смањење употребе пестицида и заштита познатих колонија у литицама. Врста је заштићена у оквиру Бернске и Бонске конвенције, као и Директиве Европске Уније о стаништима и врстама, док је на светској IUCN Црвеној листи врста сврстан у нижу категорију угрожености – последња брига. У Србији нема статус, јер до сада није било налаза, али се очекује да буде сврстана у категорију строго заштићених дивљих врста.
________________________________________
Особе за контакт:

Бранка Пејић, 064/9723-423
Ивана Будински 064/229-6602
Бранко Карапанџа 064/3499-216
Александра Савић, односи с јавношћу 011 3442 149; 063 10 11 949
________________________________________

Aутор фотографија Јасминко Мулаомеровић