Prirodnjački Muzej, Beograd

Izložba o prirodi nema za cilj samo da zabavi ili da se dopadne posetiocu, već i da odabranim eksponatima ukaže na put do spoznavanja istine o prirodi, o njenoj prošlosti i sadašnjosti, istine do koje dolazimo čulima. Način na koji su predmeti izloženi omogućava njihovu dostupnost i putem dodira. Po svojoj koncepciji je sasvim drugačija jer su eksponati izloženi u vitrinama bez stakla pa se mogu dodirivati. Tema izložbe je istorija života na planeti Zemlji i ispričana je u nekoliko celina, počev od položaja Zemlje u vasioni, davno nastalih minerala i metamorfnih stena, izumrlih morskih i kopnenih životinja do savremenog čoveka. Origalni eksponati, replike i modeli koji odražavaju svet prirode karakterističnog su oblika i taktilno prepoznatljivi. Interaktivna izložba je namenjena svim posetiocima a prilagođena je i osobama sa invaliditetom. Tekstovi su prevedeni na engleski i pripremljeni na Brajevom i latiničnom pismu.

Od nedodirljivog do nevidljivog. Vasiona je beskrajno prostranstvo u kojem Sunčev sistem predstavlja samo jedan njen delić sastavljen od beskonačno mnogo čestica. Zajedno sa planetom Zemljom nastao je pre oko 4,6 milijardi godina. Zemlja je jedina poznata planeta na kojoj se razvio život o čemu svedoče minerali, stene i fosili sačuvani u njima. Osnova sveg živog i neživog su atomi međusobno povezani u bezbroj različitih kombinacija.

Život u moru nekad i sad. Od ukupne površine Zemlje, mora i okeani zauzimaju ¾. Nauka smatra da su prva živa bića nastala u praokeanu pre više od 3,5 milijardi godina. Bili su to jednoćelijski organizmi slični modrozelenim algama (cijanobakterije) koje žive i danas. Kroz dugu geološku prošlost naše Planete dogodile su se mnoge promene koje su omogućile povoljne uslove za razvoj živog sveta. Mnoge vrste različitih morskih organizama su nastajale i nestajale tokom milijardi godina. Nauka još uvek nije upoznala sve oblike života u morima.

Tragovi nekad i sad. Sva živa bića za sobom ostavljaju tragove. Tragovi kretanja ili drugih životnih aktivnosti ponekad su jedini dokazi o postojanju nekih oblika života. Česti su tragovi koje grabljivci ostavljaju na svojim žrtvama i njihovim ostacima. Slično drugim živim bićima i ljudi ostavljaju tragove za sobom, počev od onih u pesku, do onih planetarnih.

Život na kopnu nekad i sad. Dok su se kontinenti milionima godina kretali okeanima i međusobno “sudarali”, život na Zemlji se razvijao i postajao sve raznovrsniji. Prvi osvajači kopna planete Zemlje bile su biljke pre nešto više od 4oo miliona godina. Za njima su krenule i životinje. Milioni godina omogućili su neverovatno raznolike oblike živih bića od kojih su se neki odvojili od kopna i osvojili vazdušni prostor.

U Noći muzeja 14.–15. maja 2011. godine, Prirodnjački muzej je omogućio posetiocima atraktivnom izložbom „ Dodirni i... ako smeš ”, bliski susret sa eksponatima. U Galerijskom prostoru postavljen je veliki sanduk u kome su se nalazili sakriveni eksponati. Zagonetni predmeti, najhrabriji ali i oni znatiželjni, jedino su mogli da odgonetnu dodirom tj. provlačenjem ruke kroz otvore. Brojni predmeti različitog oblika i opipa, izazivali su nesvakidašnje reakcije posetilaca: znatiželju, smeh, vrisku, zabavu ali pomalo i strah.
Snalažljivi mališani brzo su reagovali, dosetivši se da kroz otvore sanduka mobilnim telefonom osvetle i fotografišu unutrašnjost kako bi odgonetnuli sakrivene predmete.
Celokupan događaj sa vrha vitrina, pratio je zagonetni posetilac – „prirodnjačka mumija”, autora Miodraga Jovanovića, višeg kustosa Muzeja .
Autori programa „Dodirni... ako smeš” za Noć muzeja bili su: Gordana Jovanović, Aleksandra Savić i Miodrag Jovanović.

Dana 21.maja 2011. izložbu “Dodirnimo prirodu 2” videlo 580 posetilaca. U maloj Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu zabeleženo fanstastično interesovanje publike kakvo se pamti samo još na nedavno gostujućoj izložbi o dinosaurusima. Oduševljenje izložbom koja se primiče kraju najbolje ilustruju fotografije.